Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Ovsene i ječmene pahuljice bogata su vrstom vlakana koja imaju veoma izražena antimikrobna i antioksidativna dejstva. Ukoliko ih redovno konzumirate, kao vrstu međuobroka, ojačaćete organizam i smanjiti mogućnost od prehlada, gripa, herpesa, pa čak možete i povećati brzinu zarastanja novonastalih rana.

Beli luk

Sadrži aktivni sastojak alicin koji je pogodan u borbi protiv infekcija i bakterija. Brojne studije pokazuju da je beli luk u kombinaciji sa medom jedan od najefikasnijih u borbi protiv prehlada i gripa.

Pileća supa

Kada tokom prehlada ili virusa "zaradite" suv i jak kašalj, pileća supa je tu da vam pomogne da se oslobodite sluzi, a ukoliko joj dodate i malo belog luka - ojačaćete svoj imuni sistem brže nego što ste mislili!

Govedina

Nedostatak cinka je jedan od glavnih razloga slabljenja i pada imuniteta. Čak i blagi nedostatak cinka može povećati rizik od raznih infekcija. Važan je za razvoj belih krvnih zrnaca, uništava i napada bakterije, viruse i sve ostale "zloće" odgovorne za prehlade i gripu. Zato je na listi obaveznih namirnica upravo govedina.

Krompir

Ne možete ni zamisliti koliko je važan u jačanju imunog sistema. Krompir je jedan od najvažnijih linija odbrane protiv virusa i bakterija. Organizmu je neophodan vitamin A koji igra ključnu ulogu u proizvodnji vezivnog tkiva. Jedan je od najvažnijih u redovnoj ishrani jer je veliki izvor beta-karotena.

1844

Lekovito bilje i problemi disajnih organa

Brojni problemi disajnih organa mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Hronični bronhitis, astma, pneumonija mogu se regulisati određenim biljkama i začinima. Beli slez, đumbir, sladić, zova, beli luk, cimet, limunova trava, divlja trešnja su samo neke od biljaka i začina koji smanjuju nagomilavanje sluzi i ublažavaju iritaciju pluća. Pored toga, mogu uticati na sinusne infekcije i prehlade, kao i bolove u grlu zbog aktivnog sastojka kapsaicina.

Izloženost toksinima kojih ima svuda oko nas, dim cigareta, nepovoljni zdravstveni uslovi, vlaga i buđ mogu značajno uticati na rad pluća. Preporučuje se razgovor sa lekarom o vrstama bilja koje mogu biti najbolje za vas, kao i o preporučenoj dozi i načinima upotrebe.

1361

Kako se rešiti koprivnjače?

Osip na koži u vidu koprivnjače može biti uzrokovan alergijskim reakcijama na pojedine supstance ili se može javiti usled kontakta sa biljkama (bršljan, kopriva...). Ponekad su u pitanju ujedi insekata, kupanje u hladnoj vodi, preterano izlaganje suncu, klimatske promene, pa čak i hrana ili anksioznost i stres. Simptomi su svrab, peckanje, crvenilo, otok i mogu potrajati nekoliko sati do nekoliko dana. Evo nekoliko načina uz pomoć kojih se možete rešiti navedenih sipmtoma ili ih bar ublažiti.

Luk - zahvaljujući svojim anti-inflamatornim osobinama, odličan je za tretiranje osipa. Isecite ga na kolutiće i držite ga na mestu osipa najmanje pola sata, zatim isperite.

Hladna voda ili obloge - ukoliko je vaša koža previše crvena i svrbi, hladna voda i led su odlični za suzbijanje navedenih simptoma. Vrlo je važno da ne stavljate led direktno na kožu.

Jabukovo sirće - smanjuje upalu i svrab. Natopite pamučnu krpu i primenite je kao oblogu.

Aloe vera - smanjuje simptome, podstiče oporavak kože, sprečava širenje crvenila. Isecite list aloe vere po dužini. Ekstrakte utrljajte na ugroženo područje i ostavite da se osuši, zatim isperite.

7598

Izvori vitamina F

Ulja

Od ulja koja se ekstrahuju iz lanenog semena, do ulja soje, kukuruza, uljane repice i oraha.

Orasi i semenke

Seme suncokreta, pinjole, brazilski orašasti plodovi...

Riba

Jezerska pastrmka, losos, skuša, sardine, tuna. Brojni američki instituti navode da ukoliko jedete ribu barem dvaput nedeljno, obezbedićete dovoljne količine vitamina F.

Povrće

Soja i tofu, pored toga što su odlični izvori omega-3 masnih kiselina, obezbeđuju i dovoljne količine vitamina F.

1073

Malina

Malina
Malina je naziv za višegodišnju biljku sa jestivim istoimenim voćem u koju spadaju više vrsta genusa Rubus iz familije Rosaceae. U zavisnosti od vrste, voće može biti zlatno, plavo, ljubičasto ili gotovo crno. Nisu opore i kisele kao kupine, već imaju slađi, suptilniji ukus. Vrlo su važna komercijalna vrsta i gaje se u svim umerenim regionima sveta za tržište svežeg voća, preradu u zaleđeno voće, sok ili suve za korišćenje u širokom spektru proizvoda. Tradicionalno su bile letnje voće, međutim, sa novom tehnologijom, kultivacijom i transportacijom mogu da se kupe tokom cele godine. Potrebno im je dosta sunca i vode za uspeh. Plod se sastoji od oko 100 bobica, od kojih se svaka sastoji od sočne pulpe i semena. Plod je vrlo bogat vlaknima, zapravo celih 6 procenata svoje mase. Vrlo su dobar izvor vitamina C, mangana, Vitamina K i spadaju u indeks nisko-glicemične hrane sa samo 4 procenata šećera. Takođe sadže antocijaninske pigmente, elagičku kiselinu, kuerketin, cijanidine i kemperol. Koriste za pripremu džema, pekmeza, kao i pita i kolača u svojoj svežoj formi. Od njih se mogu praviti sosovi koji idu vrlo lepo uz piletinu, u voćne salate, a od ekstrakta se pravi sladoled, energetska i alkoholna pića.

2335