Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Propolis u rakiji

Verovatno su svi čuli o vrednostima pčelinjeg propolisa i kako najbolje može da nam pomogne. Ja godinama koristim propolis rastvoren u rakiji. Moje mišljenje je da propolis rastvoren u rakiji srpskoj prepečenici , “komovici “ ili kako je negde zovu lozi daje najbolji efekat. Naravno ako neko nije previše ljubitelj alkohola pa pretera dozu.Čak mislim da se može dati i deci ukapavanjem po 1-2 kapi u čaju, medu, šećeru. To nije alcohol koji bi štetio. Ovo je sve prirodno i nema hemije. Propolis u rakiji se mnogo teže rastvara nego u alkoholu. Potrebno je mesec i dva da se rastvori iako i tada ostane deo propolisa koji se nikad ne rastvori. Ali zato može da se koristi posle dan - dva stavljenog u rakiji jer i tada je korisniji od onog hemijskog iz apoteka rastvorenog u alkoholu.

21405

Može li ananas oštetiti zube?

U zavisnosti od toga koliko često jedete ananas, pa čak i u odnosu na način na koji ga žvaćete, možete uticati na smanjenje rizika od oštećenja zuba.

Kisela hrana kao što su ananas, limun mogu započeti hemijski proces u ustima koji omekšava zubnu gleđ i dovodi do postepenog propadanja zuba. Ananas ne dovodi nužno do kvranje zuba zbog svog kiselog sastava, ali konzumiranje tokom dužeg vremenskog perioda nije preporučljivo.

Oštećenja ćete prepoznati ukoliko osetite nelagodnost kada pijete naročito hladne ili tople napitke. Ako primetite osetljivost svojih zuba, javite se zubaru jer je velika verovatnoća da je vaša gleđ oštećena.

Kiselo voće, pa čak i kisele napitke ne bi trebalo zadržavati u ustima duže nego što je potrebno jer povećavate vremensku izloženost vaših zuba kiselinama.

1561

Pečeni kesten, prvi vesnik zime

Znate sigurno da je zima stigla kada izađete na ulicu, a tamo vas dočeka zamamni miris pečenog kestenja.

Pečeni kesten je sjajna grickalica, a zbog teksture može se koristiti i u raznim nadevima i musakama. Kesten ima manje kalorija, ali i manje hranljivih materija nego drugo orašasto voće.

Sto grama pečenog kestena sadrži oko 220 kalorija. Većina orašastog voća sadrži dva do tri puta toliko. Međutim, ostalo orašasto voće ima i od 4 do 7 grama vlakana na 100 grama, dok kesten sadrži svega 1 gram. Osim toga, kesten sadrži oko 15 grama ugljenih hidrata (od toga su 3 grama šećeri), a imaju manje od 1% prirodne masti.

Još jedna prednost pečenog kestena je to što gotovo da ne sadrži so, tako da ne morate da brinete da će vam se pogoršati krvni pritisak ili kardiovaskularni problemi. Kesten takođe sadrži 168 mg kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak. Osim toga, u ovoj namirnici možete naći folate i vitamin C.

Dakle, pravac napolje, i uzmite fišek ovog mirisnog vesnika zime.

1899

Mirođija i njena lekovita upotreba

Začinska biljka mirođija potiče iz centralne Azije. Najbolje uspeva na sunčanim mestima, a najjaču aromu ima pre nego što procveta.

Bogata je mnogim važnim vitaminima, uključujući i folnu kiselinu, riboflavin, niacin, vitamin A i C, beta-karoten, koji su neophodni za optimalno zdravlje.

U narodnoj medicini mirođija je vekovima poznata kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenja, smiruje nadimanje, povraćanje i nesanicu.

Ovaj začin takodje deluje na smanjenje lošeg i povećanje dobrog holesterola. Sama biljka ne sadrži holesterol, ali sadrži antioksidanse i dijetetska vlakna koja učestvuju u kontroli holesterola.

Sveži listovi mirođije sadrže monoterpen, antioksidans koji se snažno bori protiv uticaja slobodnih radikala.

Deluje i protiv upala mokraćne bešike, bakterija, upale disajnih puteva, hipertenzije.

Za prevenciju gripa i umirivanje kolika preporučuje se žvakanje semena mirođije.

Čajevi od mirođije se uvek piju nakon jela, nezaslađeni i u malim gutljajevima.

Savetuje se kao sredstvo za jačanje jetre.

Podstiče rad mlečnih žlezda i lučenje mleka kod dojilja.

2178

Kinoa (quinoa)

Za nju kažu da je „majka svih žitarica" jer datira od pre više hiljada godina. Reč je o kinoi (quinoa), koja potiče sa planinskog venca Anda u Južnoj Americi.

Poreklo joj je zaista drevno, jer zajedno sa krompirom i kukuruzom spada u tri osnovne namirnice prastare civilizacije Inka.

Oni su je smatrale čak svetom biljkom, zbog čega je njihov vladar, lično, svake godine sejao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.
Tek poslednjih petnaestak godina postaje popularna i van prostora Latinske Amerike, dok stručnjaci proriču da će se svrstati u red namirnica zdrave hrane budućnosti. U zapadnim zemljama koristi se u proizvodnji testenina, kao zamena za pirinač, ali i na mnoge druge načine.

Kinoa je svakako unikatna po mnogo čemu. To je usev koji podnosi oštre klimatske uslove, odnosno uspeva i u polusušnim i u planinskim oblastima. Izuzetno je zdrava, vrlo ukusna i lako se priprema. Predstavlja savršenu zamenu za beli pirinač ili proso, može da se dodaje varivima, a od njenog brašna mogu da se pripremaju ukusna peciva. Kinoa je vrlo hranljiva i sadrži više kalcijuma od mleka i više proteina od mesa i smatra se nutritivno najvrednijom namirnicom na planeti.
Bolivijski poljoprivrednici tvrde da nikada nisu bolesni, jer konzumiraju kinou od koje prave hleb, alkoholno piće koje „vraća snagu", supe i kolače. Zrno ove biljke sadrži 12 odsto belančevina, pet odsto masti, 63 odsto ugljenih hidrata. Sadrži i dragocene vitamine, među kojima su posebno važni B 1, B 2 i E. Zbog raznolikog mineralnog sastava, gde je najupečatljivije gvožđe i fosfor, kinoa se smatra super namirnicom.

Najvažnije od svega je da kinoa sadrži svih osam amino-kiselina, za razliku od drugih žitarica koje sadrže najviše tri. Poseduje retke amino-kiseline za biljni svet, kao što je lizin, metionin i cistein, zbog čega se, inače, savršeno nadopunjuje sa pirinčem. Osim toga, kinoa je bogata dobrim zasićenim mastima, a sadrži manje ugljenih hidrata nego većina drugih žitarica. Stručnjaci iz NASE kinou su proglasili izuzetno izbalansiranom i kompletnom hranom, koja se pokazala korisnom u ishrani astronauta u svemirskim misijama.

Zdravstveni stručnjaci, s druge strane, ističu njenu lekovitost u jačanju organizma, preventivnom delovanju protiv zapaljenskih procesa i hipertenzije, a obezbeđuje i zdravo majčino mleko. Svakako se preporučuje osobama koje pate od malokrvnosti, ali i svima drugima koji stanje anemije treba da spreče. Dobri poznavaoci kinou preporučuju i u prevenciji migrene, ateroskleroze, kao i u terapiji protiv gojaznosti.

Kao i sve druge žitarice, kinoa je bogata skrobom i prostim šećerima, zbog čega predstavlja dobar izvor energije neophodne sportistima. Istovremeno predstavlja savršenu hranu za vegetarijance koji imaju želju za mesom. Ne sadrži gluten, pa mogu da je koriste i osobe koje pate od celijakije

Iako se ubraja u zrnastu hranu koja potiče od trava, kinoa botanički pripada porodici spanaća. Činija kuvane kinoe daje oko 160 kalorija koje potiču od ugljenih hidrata i kvalitetnih belančevina, bogate vrednim sastojcima lizinom i metioninom. Zanimljivo je da sadrži i albumin, protein koji se primarno dobija iz belanca.

Za kuvanje kinoe potrebno je daleko manje vremena nego za druge žitarice. Skuva se za 15 minuta, ali važno je dobro je oprati da bi se otklonili saponini koji se nalaze u spoljašnjoj opni. Može da se jede i hladna i topla, a lepo se kombinuje sa povrćem u salati ili kao testo u supi.

Zdravi obroci

* Doručak - Pomešati šolju kinoe sa pola šolje mleka i pola šolje bobičastog voća. Ovaj ukusni doručak može da se jede hladan ili zagrejan.

* Ručak - Na maslinovom ulju ispržiti glavicu crnog luka i tri češnja belog, dodati kuvanu kinou i nastaviti sa prženjem još tri minuta. Posle toga dodati šolju seckanog kuvanog pilećeg belog mesa i krčkati još deset minuta. Pred kraj dodati grašak iz konzerve, posoliti i posuti parmezanom.

* Večera - Skuvati šolju kinoe, pomešati sa četvrt šolje seckanih maslina, 150 grama rendanog feta sira, kašikom maslinovog ulja i paradajzom. Posoliti, pobiberiti i promešati.

izvor: novosti.rs

11797