Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Hrana koju bi trebalo izbegavati tokom leta

1. Razmislite o tome kako se osećate nakon što ste pojeli brokoli, kale, kupus ili karfiol. Ako je prva reč koja vam pada na pamet "nadutost", onda smo na pravom putu. Kada ovo povrće stigne do creva, fermentira ih bakterija i proizvodi metan, ugljen dioksid i vodonik - što dovodi do gasova.

2. Spanać je izvrstan nutritivni dodatak letnjoj salati, ali ne zaboravite da su listovi bogati rastvorljivim vlaknima i oligosaharidima, pa vodite računa o količini koju unosite.

3. Umesto gaziranih napitaka, izaberite običnu vodu. Vaše telo će zadržati manje tečnosti i ostati hidrirano.

4. Umesto za suvim voćem, posegnite za svežim. Sušeno voće sadrži mnogo više šećera, dok će sveže voće hidrirati vaše telo.

5. Izbegavajte kafu u velikim količinama tokom leta. Pokazalo se da kafa potpomaže oslobađanje gastrina što može uticati na učestale odlaske u toalet, kao i na otežane motoričke sposobnosti.

1859

Kombinacije namirnica koje bi trebalo izbegavati

Ukoliko pratite smernice u pogledu kombinacija namirnica, možete podstaći varenje, proizvodnju energije i izbeći brojne hronične poremećaje. Sve namirnice imaju svoje karakteristike koje aktiviraju različite digestivne funkcije. Pogrešne kombinacije otežavaju neke prirodne procese.

Proteini i skrobovi – jedna od najškodljivijih kombinacija jer usporavaju varenje. Tipična mešavina mesa sa krompirom su česta na bilo kom meniju, ali nisu najzdravija opcija.

Mlečni proizvodi i šećer – utiču na otežano varenje.

Voće tokom obroka – šećer u voću fermentira u našem stomaku i otežava varenje.

Povrće se dobro kombinuje sa većinom namirnica, ipak postoje izuzeci: mleko, voće i šećer.

Voda tokom obroka – uzrokuje stvaranje težine kada se pomeša sa želudačnim sokovima. Idealno je da je pijete na prazan stomak jer na taj način pospešujete varenje.

1247

Kratak pregled orašastih plodova

Badem - 163 kalorije (14g masti, 6g proteina, 3.5g vlakana

Dobar izvor: kalcijuma, gvožđa, vlakana, vitamina E, riboflavina, magnezijuma, fosfora, mangana
Smanjuje krvni pritisak i holesterol, kao i procenat masnoće u organizmu. Važi za plod koji celokupno gledano, sadrži najviše nutritijenata po gramu.

Brazilski orah - 205 kalorija (21g masti, 4g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: selena, vitamina E, vlakana, magnezijuma, tiamina, fosfora, bakra
Selenium pomaže organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji uništavaju ćelije organizma, a brazilski orah zbog drugih nutritijenata i ubrzava metabolizam, štiti srce, daje energiju

Indijski orah - 163 kalorija (13g masti, 4.5g proteina, 1g vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, proteina
Zbog magnezijuma, indijski orah je idealan za sve one kojima je potrebna dodatna energija; fosfor je esencijalan za izgradnju jakih kostiju i zuba, a generalno gledano, ovaj orah jača kosu, noktu, održava kožu elastičnom

Lešnik - 178 kalorija (17g masti, 4g proteina, 2.5 grama vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, bakra, mangana, fosfora, selena, vlakana
Zbog svoje jedinstvene kombinacije nutritijenata, sprečava prevremeno starenje ćelija organizma i propadanje tkiva, te potpomaže proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca

Makadamija - 204 kalorija (22g masti, 2g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, kalijuma, tiamina, mangana
Smanjuje holesterol, kao i rizik od dobijanja srčanih bolesti. Izgrađuje mišiće, daje energiju, jača kosu.

Kikiriki - 166 kalorija (14g masti, 6.5g proteina, 2.5g vlakana)

Dobar izvor: proteina, niacina, folata, fosfora, magnezijuma, mangana
Održava kožu elastičnom, ubrzava metabolizam, može pomoći pri sprečavanu grčenja mišića

Pekan - 199 kalorija (21g masti, 3g proteina, 3g vlakana)

Dobar izvor: vlakana, cinka, mangana, fosfora
Čisti arterije, štiti od infekcija i po nekim istraživanjima štiti i od raka

Pinjoli - 188 kalorija (19g masti, 4g proteina, 1g vlakana)

Dobar izvor: Vitamina E i K, magnezijuma, fosfora, potasijuma, cinka, mangana
Jača imuni i kardiovaskularni sistem, a može i pomoći kod očnih problema.

Pistaći - 161 kalorija (13g masti, 6g proteina, 3g vlakana)

Dobar izvor: tiamina, vitamina B6, fosfora, bakra, mangana
Pistaći uopšte nemaju holesterola! Jačaju imuni sistem, a kao što se može videti, imaju u sebi redak vitamin B6.

Orasi - 173 kalorija (17g masti, 7g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: proteina, vitamina B6, fosfora, bakra, selena
Zbog visokog nivoa omega-3 masnih kiselina, čuva od srčanih oboljenja, sprečava artritis i depresiju.

- Kao što se može videti, orašasti plodovi sadrže dosta masnoća. Ali ove masnoće su nezasićene i zapravo smanjuju holesterol i pomažu pri ubrzavanju metabolizma (dakle mršavljenju). Preporučuje se da oko 30% dnevnog unosa kalorija čine nezasićene masnoće. Ukoliko ste alergični na orašaste plodove, ove zdrave vitamine i minerale možete naći i u semenkama bundeve ili suncokreta.

1853

Keleraba

Keleraba (lat. Brassica oleracea) je poreklom iz severnih krajeva Evrope, tačnije smatra se da je prvi put kultivisana na obalama Severnog mora. Zato nije ni čudo što se ubedljivo najviše gaji i uzgaja u Nemačkoj. Ovo povrće je ustvari pripitomljena vrsta kupusa, pa čak i njen naziv u prevodu znači "kupus-repa".

Najčešće je zelenkaste ili bledo ljubičaste boje koju joj daje sastojak antocijan i u ishrani se najčešće koristi u sirovom obliku kao salata, ali se baš kao i na primer krompir, može kuvati, dinstati ili peći. Pre svake pripreme potrebno ju je oguliti, a list i stabljika se takođe mogu skuvati u slanoj vodi i dodati bilo kojoj čorbi ili varivu. Kelerabu je najbolje kombinovati sa maslinovim uljem ili mlečnim proizvodima kao što su jogurt ili pavlaka, dok neki preferiraju limunov sok.

Keleraba je ne samo ukusna, već i izuzetno zdrava jer reguliše nivo lošeg holesterola u krvi, daje energiju i leči anemiju, ali i jača kosti i generalno štiti organizam od uticaja slobodnih radikala. I njeno lišće je takođe zdravo jer je tu skoncentrisana najveća količina beta karotena i vitamina A i K.

Bitno je napomenuti to da je kelerabu poželjno držati na što hladnijoj temperaturi, kao i to da ju je najbolje što manje termički obrađivati kako ne bi izgubila sav vitamin C.

2299

Šest namirnica za koje niste znali odakle potiču

Kanadska slanina – uprkos svom imenu, kanadska slanina je nastala u Velikoj Britaniji.

Dansko pecivo – još jedna namirnica čije je ime zbunjujuće. Nastalo je u Beču, a u Danskoj ovo pecivo zovu "bečki hleb".

Kolačić sudbine – iako je rasprostranjeno mišljenje da je kolačić sudbine kineskog porekla, ovu namirnicu izmislili su Japanci.

Pomfrit – sama reč sugeriše da je jelo francusko, i ko god to pomisli bio bi samo delimično u pravu, jer jeste u pitanju francuski jezik, ali samo jelo se prvi put pojavilo u Belgiji.

Kivi – voćka koja nosi ime ptičice sa Novog Zelanda ne potiče i sama odatle, već iz Kine.

Vorčester sos – ovaj engleski klasik prvi put je napravljen u Indiji.

2645