-
Kako pakovati zamrznutu hranu namenjenu za putovanje?
Ukoliko putovanje dugo traje, ili, ako idete na kampovanje, bolja opcija je ručni hladnjak pravljen od stakloplastike ili čvrste plastike. Ukoliko nosite veću količinu hrane, dva manja ručna frižidera su uvek bolji izbor u odnosu na jedan većih dimenzija. Pre nego što ispunite frižider hranom, u njega stavite malo leda u plastičnim kesama sa čvrstim zaptivačem. Imajte dovoljno leda u bilo kom obliku kako biste popunili bilo koji prazan prostor tokom pakovanja hrane. Pakovanja koja sadrže sirovo meso slažite na dno hladnjaka. Ukoliko nosite samo jedan frižider, na vrh ređajte one namirnice koje najčešće koristite. Hranu obavezno pakujte u kese ili posude kako ne bi došla u dodir sa vodom nakon što se led otopi. Što je frižider puniji hrana će ostati duže hladna. Da bi ručni frižider ostao što hladniji, zamotajte ga u debele peškire ili ćebe. Izbegavajte njegovo odlaganje u gepek automobila jer će se brže zagrevati.
2714 -
Riblje ulje kao zamena za ribu
Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, trebalo bi da jedemo jednu do dve porcije ribe nedeljno. Razlog za to je što omega 3 masne kiseline koje riba sadrži provoljno utiču na naše zdravlje i štite nas od mnogih bolesti. Ipak, ukoliko ne unosite preporučeni broj porcija ribe nedeljno, suplementi ribljeg ulja mogu da pomognu da unesete dovoljno omega 3, a u daljem tekstu ćete pronaći nekoliko razloga za to.
Riblje ulje pomaže u ublažavanju hronične upale
Ulja dobijena iz masnih riba kao što su skuša, sardine i inćuni sadrže dve vrste omega 3 masnih kiselina, eikozapentaensku kiselinu ili EPA i dokozaheksaensku ili DHA, koje dokazano pomažu kod ublažavanja upala i uopšte olakšavaju upalna stanja u organizmu.
Riblje ulje štiti srce
Ustanovljeno je i da riblje ulje utiče na povećanje dobrog holesterola, smanjenje krvnog pritiska, smanjenje triglicerida, sprečavanje otvrdnjavanja arterija i stvaranja plakova u arterijama. Zbog svega navedenog, lekari veruju da riblje ulje može da poboljša zdravlje vašeg srca, a prema nekim analizama iz 2019. može da smanji rizik od srčanog udara.
Pomaže u povećanju gustine kostiju
U svakodnevnoj ishrani uglavnom konzumiramo mnogo više omega 6 masnih kiselina, koje se mogu naći u kukuruznom i suncokretovom ulju, nego omega 3 masnih kiselina, naročito DHA i EPA. Takva neravnoteža može se smatrati krivcem za nisku gustine kostiju i kod muškaraca i kod žena. Ipak, postoji i dobra vest, a to je da starije osobe većim unosom omega 3 masnih kiselina mogu da održe veću gustinu kostiju.
Pomoć kod stanja očiju
Prema nekim istraživanjima, pokazalo se da riblje ulje može da pomogne u smanjenju rizika od makularne degeneracije, koja se povezuje sa starenjem. Ovaj vid degeneracije, inače sve češći sa godinama, može dovesti do gubitka vida ili do poremećaja centralnog vidnog polja.
Smanjenje rizika od astme kod dece
Lekari sugerišu da se unosom ribljeg ulja u trudnoći može uticati na smanjenje rizika od pojave astme kod deteta, kao i na mogućnost pojave alergije kod beba. Svakako je najvažnije da, ako ste trudni, riblje ulje ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku, već da prvo razgovarate sa svojim lekarom o tome da li je ono odgovarajući suplement, i ako jeste, koja je primerena doza i oblik za vas.
Omega 3 su prijatelj vašeg mozga
Prilikom više eksperimenata je ustanovljeno da riblje ulje poboljšava kognitivne performanse kod zdravih osoba starosti između 51 i 72 godine za samo pet nedelja, ako se uporede sa ispitanicima koji su primali placebo. Takođe je ustanovljena i veza između višeg nivoa omega 3 u krvi i manjeg rizika od anksioznosti i depresije. Osim toga, ako se upotrebljava kao dopuna standardnoj terapiji antidepresivima, riblje ulje je veoma korisno u lečenju depresije.
Kako da ostanete u formi
Redovim unosom ribljeg ulja se usporava opadanje mišićne mase i gubitka funkcije kod muškaraca i žena starosti od 60 do 85 godina. Zahvaljujući dobrim mastima iz ribljeg ulja, dolazi do stimulisanja rasta mišićnih proteina i poboljšavanja mišićne mase, a takođe može indirektno uticati na kontrolu telesne težine, jer stimuliše područja u mozgu zadužena za unos hrane.
573 -
Zašto jogurt utiče na probavu?
Digestivni trakt sadrži bakterije koje su važne za metaboličke funkcije jer podstiču varenje i proizvode neophodne hranljive materije. Održavanje ovih bakterija u ravnoteži je od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Jogurt sadrži probiotike koji utiču na pravilan rad sistema za varenje.
Probiotski jogurti mogu da sadrže mnoštvo bakterija. Jedna od njih pomaže varenje u tankom crevu, takođe proizvodi vitamin K. Druge sprečavaju zatvor, smiruju želudac i utiču na netoleranciju na laktozu. Ukoliko osećate bol u abdomenu, imate dijareju ili osećate napetost, popijte čašu jogurta.
2707 -
Supa od kokoške - mnogo drugačije spravljena iz 1938.
Dok smo čistili tavan, budućeg poslovnog prostora Centra za energetsku efikasnost CEFIX, naleteli smo pored gomile starih časopisa i dnevnih novina, na recepte iz davne 1935., 1936., 1937... Recepte je sakupljala Čisko Emilija iz Srpske, Nemačke i Mađarske štampe. Neki od recepata su i energetski efikasni!
Drage bake, mame, supruge, devojke i ćerke, znam da ćete odmah kada vidite da se radi o receptu: "Supa od kokoške" prokomentarisati kako to sve domaćice i žene znaju, e pa žao mi je, ali ovakvu supu ni jedna od Vas nikada spremala nije, ako jeste, duboko se izvinjavam...
Supa od kokoške - recept je objavila Politika, 13. februara1938.
Uhranjenu, masniju kokošku očistiti od perja i droba, oprati, pa je celu metnuti u lonac, naliti hladnom vodom i polako kuvati, kao svaku supu. Gotovu supu ostaviti da se staloži, pa je zatim procediti i u nju zakuvati kobasice od pirinča i kokošijeg mesa, koje treba praviti na ovaj način: testo zamesiti kao za rezance za supu. Iseći od testa pravougaonu parčad 10 santimetara dugačku, a pet široku. Obariti sa malo supe pirinač i dodati u njega sitno iseckano kokošije meslo ili kad se ne pravi kokošija supa, onda može i teleće meso. Meso, pirinač, jedno celo jaje i so izmešati i od nadeva praviti male kobasice, stavljati ih na svako parče isečena testa i zamotati ih u testo. Svaku kobasicu premazati belancetom. Na štednjak (ukoliko koristite šporet Smederevac, onda je recept i energetski efikasan) staviti mast u šerpu, pa kada se ona dobro zagreje, spuštati kobasice od mesa i pirinča i pržiti ih na vreloj masti, dok ne postanu žute. Pred samo iznošenje na sto, staviti ih u čorbaluk i preliti proceđenom supom, pa odmah služiti.
13886 -
Preteški i neuhranjeni
Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.
Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.
Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.
Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.
1606
