-
Zašto je važan crveni luk?
Crveni luk je od davnina poznat i priznat prirodni antibiotik i antipiretik.
Ukoliko dnevno žvaćete crveni luk 3-8 minuta, vaša pljuvačka može biti gotovo sterilna.
Utiče na rad respiratornih organa, može umiriti kašalj i pomoći kod prehlada, gripa i bronhitisa.
Poboljšava apetit, ubrzava i reguliše varenje i uklanja tegobe poput zatvora i nadutosti.
Crveni luk ubrzava izbacivanje otrova iz organizma, pomaže u lečenju reumatotiodnog artritisa.
Poznat je kao efikasan čistač krvi, "ubica" bakterija i bacila i važan za zdravlje štitne žlezde.
Crveni luk sadrži alicin, organsko jedinjenje sumpora odgovorno za njegov miris i ukus. Osim toga on pruža zaštitu od upala, alergija, bakterija i tromboze. Omogućava pravilan rad srca i sprečava simptome dijabetesa.
1542 -
Gabrielle Hamilton
Kada je još 1999. godine kuvarica Gabriel Hamilton na svoj prvi meni stavila sve ono što se na njemu najmanje očekuje - ponosno je prekršila brojna pravila kulinarstva prema mišljenju brojnih stručnjaka. Prune je oduvek bio idiosinkratski restoran, bez kulinarske misije, osim želje da Gabriel služi ono što ona voli da jede i želi da podeli sa drugima. Hamiltonova je prošla kroz trnovit put do uspeha. Najpre je sa svojih dvanaest godina radila kao perač suđa u lokalnom restoranu svog rodnog grada u Pensilvaniji. Prešla je u Njujork gde je radila u ugostiteljstvu, pa se preselila u Mičigen kako bi završila master studije. Nakon što je završila školovanje, vratila se u Njujork i otvorila restoran Prune. Od tada, nominovana je za najbolju kuvaricu 2009. i 2010. godine. Godine 2011. pobedila je u istoimenoj kategoriji. Pisala je za brojne novinske listove i magazine poput: „The New Yorker", „The New York Times", „GQ", „Bon Appetit", „Saveur" i „Food and Wine Magazine".
2541 -
Saveti za otvorene police u kuhinji
Otvorene police u kuhinji su mesta za stvari koje često koristite, tako da nemaju priliku da skupljaju prašinu. Bonud – skladištenje stvari na otvorenim prostorima je ušteda u vremenu prilikom ređanja posuđa nakon pranja i sušenja!
Izbegavajte odlaganje plastike, posebno ako je reč o posuđu koje ređe koristite. Veoma brzo se stvara mastan sloj usled spoja vodene pare i prašine tokom kuvanja, pa je čišćenje prava muka!
Testeninu, orahe, brašno, musli, začini – sve to možete čuvati u staklenim ili keramičkim posudama kako bi vam bili nadohvat ruke.
Stvari koje koristite manje sortirajte na višim policama, dok stvari koje koristite češće treba da vam budu lako dostupne i da se nađu na nižim policama.
Ne zatrpavajte police inače će vam kuhinja izgledati neuredno. Osvežite prostor na njima dodavanjem ukrasnih predmeta ili setova šolja, keramičkog posuđa...
1585 -
Lekovita svojstva krastavca
Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretičko svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, ne sme se soliti kako ne bi izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava.
Rastvara mokraćnu kiselinu, pa je izrazito koristan osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnoj bešici, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma.
Kora krastavca sadrži i silicijum, redak mineral veoma važan za zdravlje kostiju.
Koristi se i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica. Zbog velike količine vitamina E, pogotovo u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje.
Silicijum-dioksid koji se nalazi u krastavcu čini vašu kosu i nokte sjajnijim i jačim.
Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima.
Ima posebno blagotvorno dejstvo kada je reč o upali kože, svrabu, ujedima insekata, kožnom osipu...
Krastavac ublažava gorušicu, a ukoliko ste izgoreli na suncu, stavite ga na bolna mesta.
2086 -
Kako regulisati smanjen apetit?
Ukoliko zbog bolesti ili stresa nemate osećaj gladi ili potrebu za hranom, postoji niz strategija koje vam mogu vratiti apetit. Poremećaj apetita može da traje isuviše dugo zbog čega dolazi do naglog gubitka težine. Uzrok tome je nedovoljno unešenih hranljivih materija i kalorija, zbog čega osećate umor, slabost i iscrpljenost.
Razlozi zbog kojih dolazi do gubitka apetita su brojni. Ponekad čak određeni lekovi ili terapije mogu dovesto do sporijeg varenja, tako da osećaj sitosti traje duže. Ipak, ne prestajte sa uzimanjem lekova bez konsultacije sa svojim lekarom.
Studija iz 2011. godine sugeriše na unošenje cinka kao stimulaciju apetita. Ne morate jesti isključivo tri puta dnevno. Jedite u manjim količinama pet ili šest puta. Unosite što više vlakana jer povoljno utiču na digestivni trakt. Masna, pržena hrana opterećuje želudac i obezbeđuje više kalorija po zalogaju od većine drugih namirnica. Pijte tečnost najmanje 30 minuta pred obrok, ali izbegavajte gazirana pića jer stvaraju osećaj nadutosti i smanjuju želju za jelom. Ipak, gazirana pića su pogodna ukoliko imate problem sa mučninom, pa ih pijte između obroka. Vežbanje takođe stimuliše apetit. Samo nekoliko minuta hoda pre jela može povećati želju za hranom. Maslinovo ulje, sirće, beli luk i sveže začinsko bilje kao dodaci ishrani mogu osvežiti vaše obroke. Ne bi trebalo zaboraviti i da cigarete utiču na čulo ukusa tako što ga ublažavaju.
1646
