Pažljiv odabir namirnica, pravilan balans između unosa ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i umeren unos kalorija su itekako bitni kako za izgled, tako i za celokupno zdravlje organizma. Pa ipak, nekada dobre namere mogu da krenu pogrešnim putem i postanu prava opasnost.
Kada zdrav način ishrane postane prava nezdrava opsesija, možemo reći da je u pitanju stanje poznato kao ortoreksija, a ovaj termin je široj javnosti prvi put predstavio doktor Stiven Bratman devedesetih godina prošlog veka.
Šina Greg, poznati nutricionista i direktor Odeljenja za prmociju zdravlja Univerziteta u Alabami, opisala je ovu pojavu kao "stanje koje se razvija kada zdrav način ishrane postane opsesija, najbitnija stavka u životu jedne osobe, stavka kojoj se povinuju sve druge životne odluke."
Ona takođe objašnjava da su osobe sa ovakvom dijagnozom često sklone nervozi, tome da moralno osuđuju način ishrane partnera, prijatelja ili porodice, kao i tome da nekada čitave sate provode planirajući sledeće obroke, zbog čega često sve dublje tonu u društvenu izolaciju, to jest imaju lošiji socijalni život.
Pored toga, ortoreksija često dovodi i do nastanka drugih ozbiljnijih bolesti kao što su anoreksija ili bulimija, jer oboleli od ortoreksije u većini slučajeva imaju vrlo iskrivljenu sliku o tome šta zdrava ishrana zapravo jeste, pa izbacuju iz jelovnika čitave grupe namirnica koje su možda nezdrave u velikim količinama, ali u umerenim, izuzetno bitne za funkcionisanje organizma.
Za kraj, doktorka Greg zaključuje da je najbitnije napraviti balans između zdravih namirnica i pojedinih nezdravih koje je sasvim u redu povremeno konzumirati, jer nervoza, izgladnjivanje i bilo koji vid opsesije donose mnogo više mentalne i fizičke štete nego koristi.
