Ugljikohidratna glukoza i fruktoza čine 95 odsto suve težine sirovog meda. Ovi šećeri su glavna jedinjenja koja utiču na ukus meda. Sirov med sa većim sadržajem fruktoze je slađi u poređenju sa medom koji sadrži više glukoze. Glavni ugljeni hidrati brzo se transportuju u krv i telo ih koristi za svoje energetske potrebe. Dnevna doza od 20 grama meda pokriva oko tri odsto potrebne dnevne energije.
Osim ugljenih hidrata, sirov med sadrži mnoštvo drugih jedinjenja uključujući i proteine koji čine do 0,5 odsto meda. Ovi proteini su uglavnom enzimi i slobodne aminokiseline. Tri glavna enzima su amilaza koja razbija skrob u manje jedinice šećera; invertaza koja pretvara saharozu u fruktozu i glukozu, kao i glukoza oksidaza koja proizvodi vodonik peroksid. Miris meda zavisi od količine i vrste aminokiselina.
Trebalo bi napomenuti da sastav sirovog meda varira u velikoj meri u zavisnosti od porekla biljaka i nektara. Minerali i vitamini su jedan primer varijacije u zavisnosti od porekla biljaka. Mangan i selen su posebno važni za decu do 15 godina starosti. Elementi molibdena, kobalta, fluorida, jodida mogu biti važni u ishrani ljudi iako ne postoji preporučeni dnevni unos za ove elemente. Vitamini koji se nalaze u sirovom medu su: vitamin K, B1, B2, B6, B5, C i niacin.
Sirov med sadrži i holin i acetilholin. Holin je neophodan za normalno funkcionisanje mozga, obnavljanje ćelijskih membrana i od izuzetne je važnosti za kardiovaskularni sistem. Acetilholin je važan za neurotransmitere u mozgu.
Polifenoli koje sadrži sirov med su uglavnom flavenoidi (kvercetin, luteolin) i ova jedinjenja su dobro poznata po svojim antioksidativnim svojstvima.
Posetite Happy Honey i poručite online omiljeni ukus.
