Kamilica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Masivno je krenula da se primenjuje pre više od 2000 godina. Stari pisani tragovi o upotrebi kamilice datiraju od doba starih Egipćana i Grka. Kamilica ili titrica je jednogodišnja biljka iz porodice glavočika, biljaka složenih cvetova. U našim krajevima kamilica se još naziva žablja trava, travnjak, romunika, bolivač, milanka, raman, amamila... Veoma je raširen korov na njivama, pored plotova, puteva na slatinastim i neplodnim zemljištima.
Osnovni lekoviti sastojak kamilice je etarsko ulje azulen. Cvetovi kamlilice beru se samo u danima bez kiše. Beru se rascvetale, ali ne precvetale glavice cveta, bez drški, jer tada je lekovitost najveća. Obrani cvet je najbolje sušiti u korpicama od pruća, stavljati ga što rastresitije. Preporučljivo je piti kamilicu protiv gripa, angine, sličnih bolesti disajnih organa, protiv stomačnih oboljenja, razdražljivosti, znojenja, nesanice, lošeg varenja, grčeva, morske bolesti.
Čaj od kamilice se kuva tako što se dve pune supene kašike suvog cveta preliju sa 200ml vrele vode. Ostavi se pola sata, procedi se i pije.
Kamilica se koristi i kao lek protiv sunčevih opekotina. Na 100 grama biljnog ulja stave se dve kašike sušenog bilja. Ostavi se da ulje dobro požuti i maže se u toku sunčanja i nakon sunčanja.
Kamilicu takođe možete koristiti kao dodatak za pranje kose. kosa će dobiti svetliji ton i postaće meka i sjajna.
