Činjenica da dete ne želi da jede određenu vrstu hrane često ume da bude jako frustrirajuća za mnoge roditelje. Pre svega, roditelji brinu da njihovo dete neće uneti potrebne vitamine i minerale, kao i da će izgubiti na telesnoj masi.
Međutim, da li ste znali da istraživanja pokazuju da je svako četvrto dete na svetu izbirljivo? Izbirljivost može biti prosto deo detetovog karaktera, ali i posledica nekog negativnog iskustva sa hranom, kao što je na primer da se dete u prošlosti zagrcnulo određenom namirnicom.
Ukoliko i vaše dete spada u grupu izbirljive dece, na pravom ste mestu, jer ćemo vam u nastavku teksta dati praktične savete kako da prebrodite detetovu izbirljivost i naučite ga da sve treba jesti.
Obezbedite adekvatan prostor za hranjenje deteta
Od suštinskog je značaja obezbediti i dobro opremiti prostor u kome će se dete hraniti. Kako bi deca razvila pozitivan odnos prema hrani i stekla naviku da jedu, potrebno je da jedu u određeno vreme i na miru.
Dakle, vreme za jelo je vreme u kome dete na miru može da se upozna sa hranom koju ste pred njega stavili, kao i da je na miru pojede.
Primera radi, stolica u kojoj hranite bebu u velikoj meri olakšava ovaj posao, jer je ona kreirana upravo za potrebe hranjenja deteta - ono u njoj bezbedno sedi i ima površinu na kojoj će proučavati hranu i upoznavati se sa njom, a bez obzira na to koliki nered napravi u tom procesu, vi ćete lako moći da počistite.
Ustalite određenu rutinu obroka
Deca treba da imaju 3 glavna obroka i 2 užine u toku dana. Vreme obroka treba da bude pravilno raspoređeno tokom dana i ustaljeno, kako bi dete bilo dovoljno gladno kada dođe vreme za jelo, ali i da ne dođe do razdražljivosti jer je pregladnelo.
Zato izbacite suvišno grickanje između obroka, kao i pijenje mleka i sokova, jer uz ove prakse dete neće biti dovoljno gladno kada dođe vreme za obrok, pa će i odbijati da jede.
Upoznajte dete sa hranom i uključite ga u proces pripreme
Ovo možda zvuči nemoguće kada su u pitanju vrlo mala deca, ali i sa njima možete napraviti određene korake na ovom polju. Povedite dete sa sobom u nabavku hrane, a dok kupujete namirnice pričajte mu o njima i dozvolite mu da ih dodirne ili pomiriše.
Prilikom pripreme hrane, neka vam vaše dete pomogle na bilo koji način koji odgovara njegovom uzrastu. Ukoliko je pak suviše malo, može biti u vašem prisustvu i gledati vas kako kuvate, a vi mu u procesu pričajte o samoj aktivnosti.
Deca su obično rada da probaju hranu u čijoj pripremi su učestvovala, a glavni cilj je da razviju pozitivne konotacije na hranu i susret sa istom.
Spremajte hranu na različite načine
Možda vaše dete ne voli neku hranu ne zbog ukusa same hrane, već zbog načina na koji je ona pripremljenja. Naime, i sami znamo da je pohovani karfiol mnogo ukusniji od barenog karfiola. Zato pokušajte da svoje dete prvo upoznate sa namirnicom tako što ćete je spremiti na “primamljiviji” način, pa kada se navikne na njen ukus, možete preći i na standardne načine kuvanja poput barenja.
Takođe, ukoliko vaše dete konstantno odbija jednu te istu namirnicu, to može biti i zbog toga što mu se ne sviđa njena struktura. Ovo možete prevazići tako što ćete praviti različite čorbice ili namaze u kojima ćete ispasirati te namirnice. Dakle, napravite potaž u kom ćete ispasirati karfiol, šargarepu ili brokoli, ili paštetu od određene vrste mesa, ali i od povrća.
Pustite dete da se igra sa hranom
Igranje sa hranom dovodi do razvijanja pozitivne konotacije na hranu, jer se tokom igranja dete upoznaje sa različitim teksturama, bojama i mirisima koje hrana ima. Ovde podrazumevamo igranje hranom tokom jela, ali i nezavisno od jela.
Na ovaj način dete se upoznaje sa namirnicama, a kada mu iste budete servirali za vreme obroka, ono će ih prepoznati i neće ih smatrati nečim nepoznatim i sumnjivim.
Vaše dete se ugleda na vas, zato mu postavite dobar primer
Najpre morate biti svesni da se vaše dete ugleda na vas, čak i kada vi to ne primećujete. Svojim primerom treba da mu pokažete kako je sva hrana namenjena jelu i podjednako ukusna, kao i da je proces jela nešto u čemu treba uživati.
Ovde ne mislimo na onu klasičnu i izvikanu praksu poput vikanja “Mmm, kako je ovo ukusno!” ili “Evo gledaj, i mama jede, njam njam!”. Umesto toga, jedite zajedno sa detetom i pokažite mu svojim izrazima lica i pokretima tela da je to što jedete nešto što je ukusno i u čemu uživate. Slobodno možete komentarisati kako je ukusno, ali na neusiljen način. Tada će i dete dobiti želju da istu hranu proba.
Nemojte prisiljavati dete na ono što ne želi
Nedostatak detetove saradnje prilikom obroka može biti izuzetno frustrirajuć, ali glavna stavka koju treba da zapamtite jeste sledeća: nemojte prisiljavati dete da jede ono što mu se ne sviđa.
Dakle, nemojte terati dete da “proba bar jedan griz” kada je očigledno da mu se ne sviđa, nemojte ga terati da sedi za stolom dok ne pojede sve iz tanjira, a pogotovo ga nemojte terati da jede hranu koju ne voli kroz plač.
Ukoliko ga budete prisiljavali da jede, ono će razviti negativan odnos prema hrani, koji može biti okidač različitih poremećaja ishrane u odraslom dobu.
Nadamo se da su vam naši saveti bili od pomoći. Naoružajte se strpljenjem i zapamtite da nije strašno ako vaše dete neće da jede određenu namirnicu. Nemojte se mnogo nervirati oko toga. Iskoristite jedan od naših saveta, i možda se to i promeni. Srećno!
