-
Koja je idealna temperatura za skladištenje i serviranje vina?
Da li skladištenje i serviranje vina na određenoj temperaturi utiče na kvalitet, miris i ukus samog vina? Da li postoji idealna temperatura za svaku vrstu vina? Odgovor na oba pitanja je - da!
U principu, postoje četiri osnovna pravila koja bi trebalo da vam "dobro služe":
1. Penušava vina (npr. Prozeko) bi trebalo da se skladište u frižider sat vremena pre otvaranja i drže na temperaturi od 5-10 stepeni celzijusa. Time će zadržati svoju penušavost na idealnom nivou. Nakon otvaranja, čuvajte ostatak pića u kofi sa ledom, sve dok se ne popije cela flaša.
2. Belo vino (npr. Rizling) bi trebalo da se čuvaju na temperaturi od 7-14 stepeni. Što je vino svetlije, to hladnije može da bude. Hrastova bela vina mogu biti toplija, blizu 14 stepeni.
3. Svetlo crvena i rose vina (npr. Burgundac) je idealno čuvati i servirati na temperaturi od oko 14 do 17 stepeni, nikako manje od 12. Što je voćkastije vino, to toplije može biti.. Flašu ovakvog vina je najbolje čuvati u frižideru samo 30-ak minuta pre otvaranja, a ono se posle može ostaviti na sobnoj temperaturi, kako bi otpustilo svoje zanosne arome.
4. Crno vino (npr. Bordo, Merlot) - generalno vlada mišljenje kako ovo vino treba čuvati na sobnoj temperaturi, ali je ipak bolje ako se malo rashladi - 17 do 20-ak stepeni je idealna temperatura za tamna i jaka vina. Ako pak mislite da je vino previše hladno, servirajte ga u toplijim čašama.5973 -
Sladoled koji menja boje
Španski kuvar i fizičar Manuel Linares stvorio je sladoled od potpuno prirodnih sastojaka koji menja boje od plave do ljubičaste za oko 10 sekundi.
Kada stoji u poslastičarnici, sladoled je nežno plave boje, a kada ga neko naruči, poslastičar poprska sladoled "ljubavnim eliksirom" koji mu promeni boju u tamno ljubičastu. Ova poslastica inače ima ukus običnog voćnog sladoleda.
Linares objašnjava da svaka hrana može da promeni boju uz pomoć hemije. Naravno, zadržava tajni recept "ljubavnog eliksira" za sebe, jer uskoro planira da ga patentira.
1894 -
Šta sve sadrži estragon?
Estragon je popularna višegodišnja biljka koja se često koristi u francuskoj i engleskoj kuhinji. Postoje različite sorte, ali je svaka član porodice Compositae ili Asteraceae i ima karakterističan ukus koji podseća na sladić, bosiljak i limun. Najčešće se upotrebljava u kulinarstvu, ali neki proizvođači ga koriste i kao dodatak sapunima i drugoj vrsti kozmetike. Može se koristiti i u lekovite svrhe. U Francuskoj popularan je u lečenju probavnih smetnji ili zubobolja. Neki ga koriste za podsticanje apetita. Ima potencijal i kao lek za mučninu nakon operacije. U Rusiji se koristi za prevenciju ili ublažavanje simptoma dijabetesa. Dve kašike svežeg, sirovog estragona daju samo oko pet kalorija. Jedna kašika mlevenog estragona sadrži oko 14 kalorija, gram proteina, manje od grama masti i oko 2.5 grama ugljenih hidrata. Sadrži I vitamine A, C, B6 I folat. Minerali koji preovlađuju su: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, ali sadrži i male količine natrijuma, cinka, mangana i selena.
983 -
Grupe namirnica - alat za zdravu ishranu
Ishrana je složena stvar, postoje brojni tradicionalni hranljivi sastojci (vitamini, minerali, vlakna, proteini, masti i ugljeni hidrati), plus hiljade drugih sastojaka. Hrana poput brokolija, šargarepe ili jabuka je izuzetno zdrava, ali ishrana koja bi se sastojala samo od njih ne bi bila zdrava. Način ishrane treba da obezbedi raznovrsnost koja vodi zdravlju.
Grupisanje namirnica u pet grupa treba da nam olakša ova težak posao.
Proteinska grupa sadrži meso, morske plodove, pasulj, grašak, jaja, orašasto voće, semenke i soju. Ova hrana pruža dovoljnu količinu proteina za normalno funkcionisanje. Ograničite unos industrijski obrađenog mesa poput kobasica, viršli, raznih salama, jer su krcate nitratima i solju.
Voćna grupa sadrži sveže, konzervisano, zamrznuto ili suvo voće. Iako je izuzetno zdravo, nemojte preterivati sa voćem, jer sadrži dosta šećera i kalorija.
Grupa povrća sadrži sve vrste povrća, sirovo, kuvano, zamrznuto, konzervisano ili sušeno. Povrće je veoma hranljivo, a sadrži veoma malo kalorija, što znači da ga treba jesti u gotovo neograničenim količinama.
Grupa u koju spadaju mleko i mlečni proizvodi sadrži namirnice bogate kalcijumom - mleko, sir, pavlaku, jogurt i sl.
Žitarice (i proizvodi koji se dobijaju od brašna) imaju sopstvenu grupu. One mogu biti rafinisane ili integralne. Pšenica, pirinač, ječam, kukuruz, ovas, spelta i sl. ako su integralni sadrže dosta vlakana, gvožđa i vitamina B. Rafinisanim žitaricama se dodaje vitamin B i gvožđe, ali ona gotovo da ne sadrže vlakna.
Uravnotežena ishrana obuhvata sve ove grupe, što vodi očuvanju našeg zdravlja.
3785 -
Da li gazirana pića oštećuju kosti?
Nutricionisti su tvrdili da je kofein glavni "zloća" svih gaziranih napitaka. U 2001. godini studija univerziteta u Nebrasci dokazala je da su pojedini ljudi izgubili velike količine kalcijuma usled redovne konzumacije sokova sa visokim sadržajem kofeina. Ipak, drugi su nadoknadili nivo kalcijuma usled konzumiranja mleka. Ono što je sigurno - gazirana pića znatno menjaju gustinu kostiju. Uzrok može biti i fosforna kiselina. Mada, penušava mineralna voda sadrži i malo kalcijuma i magnezijuma, tako da može koristiti zdravlju kostiju.
1604
