Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kiseli krastavčići - imaju čak i svoju Internacionalnu nedelju!

Ako niste znali, svake godine se u maju u Americi obeležava "Internacionalna nedelja kiselih krastavaca" tokom koje se održavaju razne zgodbe posvećene ovom ukiseljenom povrću. U to ime, pročitajte ovaj zanimljiv istorijat kiselih krastavčića!

2400. godina p.n.e - stavljanje hrane u turšiju je jedan od najstarijih metoda konzerviranja hrane. Kako tvrde u Muzeju ishrane u Njujorku, otprilike 2400. godine pre nove ere su krastavčići prvi put ukiseljeni, i to u drevnoj Mesopotamiji. Nekoliko vekova kasnije, ova praksa se prenela i u Indiju.

50. godina p.n.e - te godine je egipatska kraljica Kleopatra po prvi put uvela kisele krastavce u svoju ishranu i time naglo digla popularnost ove namirnice u Egiptu. Smatrala je da će je učiniti još lepšom, a legenda kaže kako je nagovorila čak i svog ljubavnika Cezara da redovno hrani svoje vojnike kiselim krastavcima, jer je verovala da pored lepote, pospešuje i snagu.

900. godina - u ovo vreme je u Zapadnoj Evropi mirođija postala jedan od omiljenih začina koji se dodaju u kisele krastavce.

1492. godina - petnaesti vek se smatra "vekom istraživanja" tokom kojeg su mnogi istraživači i mornari patili od bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Tako je Kristofer Kolumbo u jednom svom dnevniku zabeležio kako je redovno davao kisele krastavce svojim mornarima, kako bi se osećali bolje.

1809. godina - Napoleon Bonaparte je ove godine ponudio čak 12.000 franaka osobi koja će pronaći najbolje rešenje konzerviranje hrane za njegove vojnike. Francuski kuvar Nikolas Apert se dosetio metode konzerviranja kiselih krastavaca i osvojio prestižnu nagradu.

1940. godina - u ovo vreme se čak 40% proizvedenih tegli kiselih krastavaca slalo američkim trupama, a osam godina kasnije (ubrzo po završetku rata) se i ustanovila „Internacionalna nedelja kiselih krastavaca“.

2263

Mogu li dijabetičari jesti sirov med?

U jednoj studiji, naučnici su započeli istraživanje efekata konzumiranja meda. Otkriveno je da med značajno povećava lučenje insulina, smanjuje hiperglikemiju i fruktosamin koji se koristi za identifikaciju koncentracije glukoze u krvi. Još je interesantnije da metformin u kombinaciji sa medom značajno smanjuje povišene nivoe kreatinina, bilirubina, triglicerida i holesterola. Iako se čini kontradiktornim, med značajno snižava nivo šećera u krvi. Štaviše, smanjuje i nivo lošeg holesterola. Ista studija ističe da samo dve kašičice sirovog meda dnevno donose vidne rezultate. Druga studija pokazuje da med značajno poboljšava kontrolu glikemije kod dijabetičara. Dakle, ukoliko patite od dijabetesa ili insulinske rezistencije, konzumiranje meda može biti od velike koristi za vas.

2229

Četiri mita o ugljenim hidratima i dijabetesu

Krajem XX veka, Zemlju je zahvatila "karbofobija", tj. strah od ugljenih hidrata. Mnogi su porast broja obolelih od dijabetesa pripisali ugljenim hidratima, što nije u potpunosti istinito. U nastavku slede mitovi koji se neodgovorno šire i time utiču na pogrešno informisanje miliona ljudi.

Ljudi koji imaju dijabetes moraju drastično da smanje unos ugljenih hidrata - zdrav odrastao čovek treba dnevno da dobije 45-65% energije iz ugljenih hidrata. Ljudi koji boluju od dijabetesa treba da unose manje, ali ne ispod granice od 40%. Telu su ugljeni hidrati neophodni da prežive, oni obezbeđuju gorivo za mozak i ostale organe. Problem je tip ugljenih hidrata koje unosimo -većina će se pre odlučiti za kolač, nego za voće.Smanjenje unosa ugljenih hidrata za sobom povlači i nedostatak bitnih hranljivih sastojaka poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i nekoliko vitamina.

Smanjeni unos ugljenih hidrata poboljšava nivo glukoze u krvi - studije pokazuju da je razlika između onih koji unose normalnu količinu ugljenih hidrata i onih koji to ne čine gotovo zanemarljiva.

Kontrolisanje unosa ugljenih hidrata eliminiše potrebu za lekovima - pravilna, izbalansirana ishrana, sa fokusom na smanjenjem broja kalorija može pomoći ljudima koji su na granici dijabetesa da ga zapravo i ne dobiju. Međutim, kada je dijagnoza već postavljena, lekovi su neophodni.

Ishrana siromašna ugljenim hidratima smanjuje šansu od dobijanja drugih oboljenja - ljudi koji ne jedu dovoljno ugljenih hidrata obično unose više masti (posebno zasićenih), što znači da imaju veće šanse za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a prekomerna konzumacija proteina može izazvati probleme sa funkcijama bubrega.

Kao zaključak, ugljeni hidrati nisu zlo, ali naši izbori su problematični. Kada bismo jeli više voća, povrća i žitarica, nego prostog šećera, ugljeni hidrati uopšte ne bi bili problem.

1578

Sladoled koji menja boje

Španski kuvar i fizičar Manuel Linares stvorio je sladoled od potpuno prirodnih sastojaka koji menja boje od plave do ljubičaste za oko 10 sekundi.

Kada stoji u poslastičarnici, sladoled je nežno plave boje, a kada ga neko naruči, poslastičar poprska sladoled "ljubavnim eliksirom" koji mu promeni boju u tamno ljubičastu. Ova poslastica inače ima ukus običnog voćnog sladoleda.

Linares objašnjava da svaka hrana može da promeni boju uz pomoć hemije. Naravno, zadržava tajni recept "ljubavnog eliksira" za sebe, jer uskoro planira da ga patentira.

1894