Zašto se kucamo čašama dok pijemo vino?

Danas je kucanje čašama tokom ispijanja vina (a i drugih pića) navika koju mehanički izvršavamo, gotovo bez razmišljanja. Jedna legenda kaže kako je ova tradicija nastala još pre mnogo vekova, kako bi se oterali demoni. Druga kaže kako je prvobitna ideja bila da se tokom kucanja mala količina vina prelije i u susednu čašu i time izbegne potencijalno trovanje.

Koliko god ove teorije zvučale zanimljivo - netačne su. Pravi razlog je mnogo jednostavniji. Naime, prvobitno je zdravica podrazumevala četiri čula: dodir, ukus, vid i miris. Uši i zvuk su bili izostavljeni. Ali kako se izrada vinskih čaša transformisala u pravu umetnost, ljudi su masovno počeli da cene prefinjen zvuk koji proizvodi susret dva kristala i voila - kucanje čašama je postalo deo zdravice.

No, sa druge strane, kucanje čašama daje i neki poseban osećaj pripadanja zajednici. Ranije, partijaneri bi prosleđivali jednu jedinu čašu vina iz koje bi svi pili, i kada je na scenu stupio strah od bakterija, u modu je ušlo svima nama već poznato kucanje čašama, i iako se na ovaj način ne deli čaša, deli se pozitivna energija.