-
Zašto piti sok od celera?
- Ublažava upale – Artritis, osteoporoza, čak i astma mogu biti regulisani zahvaljujući jedinjenjima zvanim luteolin i poliacetilen koji su u velikim količinama prisutni u celeru. Oba jedinjenja imaju snažne antiinflamatorne osobine. U naučnim studijama dokazan je njihov snažni inhibitorni efekat na određene enzime.
- Snižava krvni pritisak – Još jedan zanimljiv nutrijent u soku od celera – ftalid, opušta glatke mišiće unutar krvnih sudova čime se smanjuje visok krvni pritisak.
- Detoksikacija – Mnogi hranljivi sastojci su od posebnog značaja za čišćenje bubrega. Mogu biti snažan diuretik za uklanjanje viška tečnosti i efikasnije oslobađanje toksina.
- Dodatna energija – Posle napornog vežbanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti, sok od celera je idealan izbor zbog velikog broja elektrolita.
1339 -
Bife "Šampion"
Ukoliko Vas put vodi kroz Strugu (R. Makedonija), mali gradić na obali Ohridskog jezera sa jedne strane i Crnoga Drima sa druge, obavezno svratite u "Bife Šampion" ukoliko želite da probate pravu, autentičnu, bozu koja se pravi kako od kukuruznog tako i od pšeničnog brašna. Pored boze moći ćete da se osvežite i pravom limunadom sa ukusom, naravno limuna, ali i borovnice.
"Bife Šampion" već 8 godina uspešno radi od 8 do 20 časova svakoga dana osim nedelje. Osoblje je veoma prijatno i srdačno te će Vas uslužiti kaficom i gore pomenutim pićima kako biste se okrepili i osvežili.
5775 -
Kako humus utiče na holesterol?
Humus, obično napravljen sa mešavinom leblebija, uz dodatke belog luka, maslinovog ulja i soka od limuna, jedan je od najzdravijih opcija kada je u pitanju doručak ili užina. Sadrži značajne količine vlakana, magnezijuma i fosfora, kao i manje količine drugih vitamina i minerala.
Imajući u vidu da su svi sastojci humusa na biljnoj bazi, ne sadrži holesterol, a pošto sadrži vlakna može imati efekat snižavanja holesterola.
4072 -
Aditivi u hrani koje bi trebalo da izbegavate
Opšte je poznato da su aditivi koji se koriste u industrijski obrađenoj hrani štetni po organizam, nemaju nikakve nutritivne vrednosti a opet, uzrokuju gojaznost i dijabetes. No, neki od aditiva mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih bolesti kao što su rak, astma, depresija, demencija, itd... prema procenama Svetske zdravstvene organizacije čak 90% hrane koja se konzumira u svetu sadrži u sebi neku od ovih opasnih supstanci! Ovo su samo neki od aditiva koji se najčešće koriste za pravljenje namirnica koje se mogu naći i u našim prodavnicama, pa sledeći put kad krenete u kupovinu, obratite pažnju da li se nešto od ovoga nalazi utisnuto na pakovanju hrane koju ste kupili:
1. Veštački zaslađivači
Veštački zaslađivač aspartam (E951) se najčešće nalazi u takozvanim "dijetalnim" procesuiranim namirnicama. Veruje se da je jako kancerogen i često izaziva razne alergijske reakcije. Takođe, po studijama mnogih naučnika širom sveta, negativno utiče na inteligenciju, memoriju, može prouzrokovati dijabetes, multipla sklerozu, Parkinsonovu i Alcjahmerovu bolest, kao i depresiju, glavobolju, vrtoglavicu i migrenu. Acesulfam - K je još jedan veštački zaslađivač koji treba izbegavati, a povezuju ga sa raznim bolestima bubrega.
Ovi veštački zaslađivači se uglavnom nalaze u dijetalnim napicima, koka - koli, raznim bombonama, pudinzima, ledenom čaju....
2. Fruktozni (kukuruzni) sirup
To je takođe vrsta veštačkog zaslađivača. Trenutno drži status glavnog uzroka prekomerne gojaznosti u SAD, ali se i kod nas može naći u raznoj industrijski prerađenoj hrani. Fruktozni sirup dokazano povećava nivo lošeg holesterola u krvi (LDL), a uglavnom se stavlja u razne vrste hleba, u voćne jogurte, dresinge za salate i konzervirano povrće.
3. Monosodium Glutamat (MSG/E621)
MSG je aminokiselina koja se koristi kao pojačivač ukusa u raznim gotovim supama, kineskoj gotovoj hrani, čipsu i drugim grickalicama, kao i u dresinzima za salatu. Studije pokazuju da glavna supstanca MSG - a, excitotoxin može uzrokovati depresiju, probleme sa očima, gojaznost i glavobolju.
4. Trans masne kiseline
Ove masnoće su jedna od najnezdravijih stvari koje možete uneti u svoj organizam. Služe za produženje trajanja hrane, najčešće se nalazi u margarinu, čipsevima i krekerima, ali i u gotovo svoj brzoj hrani. Trans masne kiseline povećavaju šansu za dobijanjem srčanog udara i šloga, a polako ali sigurno povećavaju i "loš" LDL holesterol, dok smanjuju "dobar" HDL holesterol. Zanimljivo je to što je u Danskoj zakonom zabranjena proizvodnja i uvoz hrane koja sadrži više od 2% trans masti.
5. Sodium sulfit
Koristi se u proizvodnji vina ali se tu i tamo može naći i u industrijski sušenom voću. Po nekim istraživanjima, jedna od 100 osoba je alergična na sulfite. Oni se često povezuju sa raznim respiratornim bolestima kao što je otežano disanje ili astma.
6. Sodium nitrat
Služi za bojenje i pojačavanje ukusa raznih mesnih prerađevina, pre svega gotove slanine, hot - doga, dimljene ribe, šunke...ovaj sastojak je dokazano jako kancerogen i jednom kad uđe u organizam, preko krvotoka napada želudac i pankreas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta pokušala da zabrani upotrebu sodium nitrata, ali lobi svetskih kompanija koje ga koriste je uvek nadjačao težnju SZO pod izgovorom da "nemaju alternativu". Šta čini sodium nitrat mesu? Prosto i jednostavno, odstajalom mesu daje jarku ružičastu nijansu, svež izgled i zanosan miris.
7. Potasium Bromat
Opasan aditiv koji se dodaje belom brašnu pri proizvodnji hleba i raznog drugog peciva. Zna se da ovaj sastojak izaziva rak kod raznih životinja, pa ipak, trpaju ga u ljudsku hranu.
8. Razne boje za hranu
Studije pokazuju da veštačko bojenje hrane koje se najčešće koristi pri proizvodnji sokova, voćnih koktela, slatkiša, bombona i sladoleda može prouzrokovati rak, ometen razvoj memorije kod dece, bolesti bubrega... Boje za hranu koje se uglavnom koriste a koje treba najviše da izbegavate su E133 (plava), E124 (crvena) i E110 (žuta).7142 -
Kako pravilno rukovati noževima
Postoje tri osnovna pravila u vezi sa upotrebom noževa u kuhinji:
- Koristite samo oštre noževe, jer tupi mogu da skliznu sa onoga što sečete, što će skoro obavezno dovesti do povrede.
- Daska za sečenje treba da bude drvena ili plastična, nikako od nekog drugog materijala.
- Noževe nemojte prati u mašini, već ručno, i to odmah nakon upotrebe. Ovako će duže ostati oštri.
Od noževa koji su prikazani na videu, najveći se koristi za osnovno sečenje (na kockice, kolutiće, štapiće i sl.); mali je za ljuštenje voća, vađenje koštica iz voća i odstranjivanje viška masnoće sa mesa; dok se nazubljeni nož koristi za sečenje paradajza i hleba.
3182
