Lišće i stabljika koprive prekriveni su sitnim dlačicama ali samo neke od njih mogu izazvati ubod. Otpadaju na dodir i mogu delovati kao igla pri čemu dolazi do ubrizgavanja histamina, serotonina i acetilholina.
Kopriva se ponekad koristi u šamponima jer kosu čini sjajnijom i smanjuje perutanje.
Kuvana kopriva ima sličan ukus spanaću. Izvor je vitamina C, gvožđa, kalcijuma i proteina.
Kopriva je bila jedan od glavnih sastojaka piva u Engleskoj sve do 1800. godine.
Čaj od koprive pravi se od njenog suvog lišća, a ukoliko dodate krišku limuna promeniće boju od zelene do žućkasto-ružičaste boje.
Sok stabljika i lišća koprive korišćen je u proizvodnji zelene boje, dok se žuta može dobiti od prokuvanog korenja.
Vlakna koprive koriste se za dobijanje tkanina. Kopriva je korišćena u proizvodnji nemačke vojne uniforme tokom Prvog svetskog rata, usled nestašice pamuka.
