-
Makadamija - orah koji čuva zdravlje i lepotu
Makadamija je vrsta oraha australijskog porekla, koja po ukusu ipak najviše podseća na lešnike. U ishrani se koristi oljušteno jezgro plodova braonkaste boje, ali se njihovim hladnim ceđenjem može dobiti i ulje bademastog mirisa, koje najveću primenu ima u kozmetičkoj industriji. Makadamije su prava riznica zdravlja jer su bogate vitaminom A, B, gvožđem, proteinima i antioksidansima, ali su u našem podneblju dosta potcenjene i nekako zaboravljene. Ovo su samo neke od blagodeti po zdravlje i lepotu koje pružaju makadamije:
1. Makadamije u sebi sadrže zdrave, monozasićene masti (12% na sto grama) pa čuvaju srce, smanjuju loš holesterol i trigliceride, ali i pomažu da se očiste arterije na kojima je nakupljena nezdrava mast iz brze hrane.
2. One čuvaju organizam i od raka. Naime, zbog visokog sadržaja flavanoida koji se u našem telu pretvaraju u antioksidanse, štite od napada toksina i slobodnih radikala koji uzrokuju pojavu raka. Najviše čuvaju od raka pluća i prostate.
3. Takođe, čuvaju creva i ubrzavaju metabolizam. Makadamije sadrže oko 7% rastvorljivih vlakana koji nas održavaju sitim, ali su bitni i za pravilan rad creva i lakše izbacivanje toksina.
4. Zbog kombinacije fosfora, magnezijuma i kalcijuma, jačaju kosti i zube i sprečavaju pojavu osteoporoze.
5. Za kraj, makadamije nisu odlične samo za unutrašnje zdravlje organizma, već i za spoljašnju lepotu. Zbog toga što su bogate proteinima, vitaminom B i antioksidansima, ubrzavaju rast kose, jačaju nokte i daju poseban sjaj licu. Hladno ceđeno ulje od makadamije možete i koristiti kao masku za kosu, a možete i ubaciti par kapi ovog ulja u kremu za lice kako biste sprečili pojavu dubokih bora.
2935 -
4 razloga zašto jesti meso
Izvor gvožđa – koje je odgovorno za proizvodnju hemoglobina. Podstiče protok kiseonika omogućavajući organima da funkcionišu bez ometanja.
Sprečava pojavu simptoma katarakte – zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama I velikoj količini cinka koji su potrebni za održavanje zdravlja vaših očiju.
Jačanje mišića – zbog prisustva proteina, posebno kada je reč o crvenom mesu.
Očuvanje energije – omogućava kompleks vitamina C udruženih sa ostalim hranljivim sastojcima.
1422 -
Izvori vitamina F
Ulja
Od ulja koja se ekstrahuju iz lanenog semena, do ulja soje, kukuruza, uljane repice i oraha.
Orasi i semenke
Seme suncokreta, pinjole, brazilski orašasti plodovi...
Riba
Jezerska pastrmka, losos, skuša, sardine, tuna. Brojni američki instituti navode da ukoliko jedete ribu barem dvaput nedeljno, obezbedićete dovoljne količine vitamina F.
Povrće
Soja i tofu, pored toga što su odlični izvori omega-3 masnih kiselina, obezbeđuju i dovoljne količine vitamina F.
1073 -
Odvajanje belanceta i žumanceta nikad nije bilo lakše
Retko je koji od poslova u kuhinji omraženiji od razdvajanja žumanceta i belanceta. Međutim, postoji mnogo lakši i brži način za to.
Ovaj video pokazaće vam kako da jednostavno rešite ovaj kuhinjski problemčić, uz pomoć obične plastične flaše.
6669 -
Sve što bi trebalo da znate o holinu
Holin je hranljiva materija rastvorljiva u vodi, rođak vitamina B, uključujući i folnu kiselinu i riboflavin jer pomaže u izgradnji ćelijske membrane i transportuje hranljive materije unutar i van ćelija. Igra značajnu sporednu ulogu u vašem telu. Pomaže u razvoju mozga, rastu mišića i njihovoj pokretljivosti, utiče na rad nervnog sistema i metabolizma. Odgovoran je za detoksikaciju našeg tela. Pomaže funkcionisanje brojnih ćelija, kao i u njihovoj "komunikaciji" na više načina. Telo stvara male količine holina u jetri, ali ostatak prikupljamo iz hrane. Prosečan unos je 550 mg za muškarce i 425 mg za žene. Ključni izvori holina su žumanca, škampi, školjke, govedina, kikiriki, kelj, kupus, karfiol... Nedostatak holina može uticati na probleme sa jetrom usled gomilanja masti što dovodi do upala i oštećenja njenih ćelija.
1557
