-
9 saveta za ishranu ukoliko ste vegan
1. Učinite povrće zvezdama vašeg obroka – Glavni obrok ne mora biti usredsređen na meso. Vege obroci su uvek pobednički izbor jer su puni vitamina A i K, sadrže mnoštvo kalijuma i imaju visoku količinu vlakana.
2. Jedite raznovrsnu hranu – Da biste bili sigurni da unosite sve hranljive sastojke koji su vam potrebni, važno je da imate izbalansirane obroke koji uključuju raznovrsnost namirnica. Na primer, proteine i vlakna dobićete iz pasulja, zeleno povrće je odličan izvor vitamina A, C i K...
3. Fokusirajte se na cela zrna kao što su braon pirinač i kinoa koji će vam obezbediti gvožđe i vitamine B kompleksa.
4. Biljnim proteinima do zdravlja! Veganski izvori proteina uključuju tofu, sočiva, pasulj, bademi, suncokret, bundeva... Neophodno je da unesete 46 grama proteina dnevno ukoliko ste žena, a 56 grama ukoliko ste muškarac.
5. Ne predpostavljajte da su veganski proizvodi zdraviji – Prerađena veganska hrana ponekad sadrži palmino ili kokosovo ulje koji mogu biti na bazi „loših“ masti.
6. Fokusirajte se na Omega-3 – Čak i kada jedete raznovrsno, teško ćete doći do nekih hranljivih sastojaka. Omega 3 masne kiseline važne su za zdravlje očiju, mozga i srca. Dostupne su u biljkama poput semenki lana, u orasima i soji.
7. Ne zaboravite na vitamin D – Većina ljudi unosi vitamin D putem ribe ili mlečnih proizvoda. Ne zaboravite da je on prisutan i u sojinom ili bademovom mleku, kao i soku od pomorandže. Neke gljive koje su izložene suncu su takođe dobri izvori.
8. Obratite pažnju na gvožđe – Ovaj mineral možete uneti putem pasulja, mahunarki i zelenog povrća. Da biste maksimalno iskoristili gvožđe koje unosite putem biljaka, jedite namirnice koje su ujedno bogate i vitaminom C što povećava apsorpciju minerala.
9. Imajte u vidu važnost vitamina B12 – Pomaže u transformaciji hrane u energiju, a nalazi se uglavnom u hrani životinjskog porekla. Ovaj vitamin naći ćete u pojedinim žitaricama, a ukoliko se odlučite za uzimanje dodataka obavezno porazgovarajte sa lekarom.
1311 -
Kako poboljšati ukus soka od grejpfruta?
Dodajte još neki prirodan sastojak poput bobibastog voća, cvekle ili šargarepe. Bobičasto voće doprineće prirodnoj slatkoći, ali i dodatku esencijalnih vlakana, vitamina, minerala i antioksidanasa. Ukoliko želite da pijete čist sok od grejpfruta, preporučuje se dodavanje prirodnih zaslađivača poput stevije. Ekstrakt je slađi od šećera ali neće podići nivo šešera u krvi.
1111 -
Uloga voća i povrća
Naučna literatura u poslednjih devet do deset godina sve više ukazuje na uticaj voća i povrća u borbi protiv različitih bolesti. Na primer, nekoliko studija, objavljenih u časopisu "American Journal of Clinical Nutrition", pokazuju da što više konzumirate voće i povrće, manja je mogućnost da ćete imati kardiovaskularnih problema ili čak moždani udar. Činjenica je da su povrće i voće naročiti izvor vitamina i minerala koji imaju važnu ulogu u metaboličkim procesima. Vlakna pomažu varenje, usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i odgovorni su za sitost.
Preporuka: Jabuka na dan
Epidemiološke studije dokazale su da ukoliko redovno konzumirate jabuke, imate manje šansi za bilo kakav oblik kardiovaskularnih problema. Jabuke takođe snižavaju holesterol i imaju jaka antiinflamatorna dejstva.
1213 -
Brokuli
Brokuli je jedna od najhranljivijih vrsta povrća. Interesantno je to što je kuvani brokuli hranljiviji od presnog. Naravno nemojte preterivati sa termičkom obradom. Najbolje je da ga kratko blanširate u vodi ili skuvate na pari. Sezona brokulija je od sredine jeseni do kraja zime. Obratite pažnju prilikom kupovine da glavice budu tamno zelene. Žuti i rascvetani cvetići znače da je plod star i tvrd. Možete ga čuvati u frižideru par dana. Najbolje ukoliko ste kupili veću količinu ili niste uspeli da ga pripremite da ga kratko izblanširate u vodi, ohladite i zamrznete. Brokuli je niskokaloričan, bogat je vitaminom C, vitaminom A, folnom kiselinomkalcijumom i indolima zbog čega se preporučuje u borbi protiv raka.
14811 -
Previše osetljivo čulo ukusa
Ne podnosite miris crne kafe? Ne sviđa vam se gorak ukus brokolija, spanaća ili zelenog čaja? Ako je tako, možda imate veoma istančeno čula ukusa.
Zahvaljujući većem broju ćelija pomoću kojih osećamo ukus, gorke namirnice imaju jači ukus nego što bi trebalo.Već gotovo čitavog veka poznato je da ne percipiraju svi gorak ukus na jednak način. Međutim, tek je nedavno otkrivena genetska mutacija koja četvrtinu ljudske populacije čini osetljivije na gorko.
Niko ne zna zašto, ali žene su češće nosioci ove sposobnosti nego muškarci. Kada imate ovako osetljivo čulo ukusa hrana poput kupusa, brokolija i karfiola može biti teška za gutanje.Postoje trik da se ovo reši - malo soli pomaže da se gorak ukus ublaži, tako da malo soja sosa ili čiste kuhinjske soli čuda čine.
Sa pozitivne strane, mnogi ljudi koji imaju osetljivo čulo ukusa osetljivi su i na slatko ili masno, tako da kao rezultat unose manje takvih namirnica.
2108
