Crni luk je mala zeljasta biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz južne Azije, mada se danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Ima oštar ukus pošto sadrži eterično ulje bogato sumporom. Može biti različitih veličina, boja, oblika i ljutine. Sadrži veoma malo kalorija i masti. Obratite pažnju na tabelu energetskih i hranljivih vrednosti:
Energetska vrednost (na 100 g): 40 kcal
Ugljeni hidrati: 9, 34 g
Protein: 1,10 g
Masti: 0,10 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,7 g
Niacin: 0,12 mg
Pantotenska kiselina: 0,123 mg
Vitamin A: 2
Vitamin B2: 0,03 mg
Vitamin B4: 6,1 mg
Vitamin B5: 0,123 mg
Vitamin C: 7,4 mg
Vitamin E: 0,02 mg
Natrijum: 4 mg
Kalijum: 146 mg
Kalcijum: 23 mg
Gvožđe: 0,21 mg
Magnezijum: 10 mg
Mangan: 0,13 mg
Fosfor: 29 mg
Cink: 0,2 mg
Uzgoj radiča počeo je oko 15. veka u Italiji. Različite sorte ove biljke nazvane su po različitim regionima Italije. Izuzetno je koristan za probavni sistem jer sadrži jedinjenja koja stimulišu apetit. Oko 100 grama radiča sadrži 302mg kalijuma, 4,5 g ugljenih hidrata, 0,9 g dijetalnih vlakana, 22mg natrijuma i 1,4 g proteina. Svojstva radiča koja štite jetru mogu se pripisati visokim količinama antioksidanata koji su prisutni u povrću. Sadrži i velike količine luteina važnog za zdravlje očiju. Upotreba radiča za lečenje nesanice je u praksi još od davnina. Njegova sedativna svojstva čine ga najboljim tretmanom za lečenje hipertenzije i anksioznosti. Koristan je za varenje jer utiče na proizvodnju žuči i pomaže telu da razgradi molekule hrane. Dijetalna vlakna prisutna u radiču pomažu u regulaciji rada creva i čiste želudac. Oko 100g radiča obezbeđuje do 0,6mg gvožđa. Osobe koje pate od anemije mogu koristiti radič kao dodatak ishrani kako bi uticali na regulisanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.
Zamrzavanje voća sprečava rast mikroorganizama koji mogu izazvati trovanje hranom. Na taj način ćete voću produžiti rok trajanja ali će ukus i tekstura biti drastično drugačiji nakon nekoliko meseci. Bobičasto voće može se čuvati u zamrzivaču i do 12 meseci. Tvrđe plodove uvek možete naseći na kriške, zatim posuti malo šećera i onda zalediti. Prilikom industrijskog zamrzavanja, hrana se zamrzne vrlo brzo i stvaraju se sitniji kristali leda koji ne oštećuju plod za razliku od kućnih zamrzivača kod kojih proces teče sporije i hrana gubi neke nutritivne vrednosti.
Dan započinjete čašom smutija? Odlično! Imamo predlog za vas! Ukoliko dodate samo neku od naredne četiri namirnice, obezbedićete svom organizmu niz prednosti.
Zeleni čaj – Jedan od najpopularnijih napitaka na svetu sadrži antioksidante koji jačaju imunitet ali i štiti kožu od oštećenja usled izlaganja suncu.
Nar – Preliminarna istraživanja sugerišu da nar pomaže u smanjenju upala i štiti telo od slobodnih radikala.
Kefir – Pun je kalcijuma i zdravih probiotika koji jačaju oslabljen imuni sistem.
Lan – Bogat je omega-3 masnim kiselinama. Smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska i stvaranju krvnih ugrušaka.
Američko udruženje dijabetičara ukazuje na to da ljudi sa dijabetesom mogu jesti bilo kakvu vrstu voća, uključujući i banane. Važno je rasporediti redovnu konzumaciju ravnomerno tokom dana kako bi izbegli nagle promene nivoa šećera u krvi. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da voće sadrži ugljene hidrate na koje morate računati ukoliko planirate svoj desert.
Ukoliko imate dijabetes, morate voditi računa o količini i vrsti ugljenih hidrata koje unosite u organizam. Koristeći insulin, ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu što vam daje energiju neophodnu za funkcionisanje. Dijabetičari imaju visok nivo glukoze, pa pošto voće sadrži visoke količine ugljenih hidrata i ukoliko ih konzumirate u većoj količini, imaćete više glukoze u odnosu na nivo sa kojim vaše telo može da se izbori. Važno je uspostaviti balans, a ne izbaciti pojedino voće iz ishrane.
Dakle, banane, posebno prezrele su prihvatljiva alternativa i između obroka, kao zamena za grickalice, posebno osobama sa dijabetesom tip 2.
