1. Mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, školjke, orasi i pšenica odgovorni su za 90 odsto svih alergija na hranu. Najveći broj alergija javlja se u zrelom dobu, naročito ako su u pitanju školjke ili orasi. Zanimljivo je da se najveći broj alergija javlja u urbanim sredinama.
2. Alergije na hranu su u porastu. Skoro 40 odsto dece su doživela veoma teške reakcije od kojih su neke opasne po život, a oko 30 odsto ima veći broj alergija. Više od 17 miliona Evropljana ima alergije, a hospitalizacija usled ozbiljnih simptoma je porasla u poslednjih 10 godina.
3. Alergije na hranu uključuju imuni sistem, dok je za netoleranciju odgovoran sistem za varenje. Simptomi alergijske reakcije uključuju osip, bol u stomaku, mučninu, proliv, povraćanje, teško disanje, otežano gutanje, otok jezika i usana kao i slab puls. Nasuprot tome, kada je u pitanju netoleranicija na hranu javlja se bol u stomaku, dijareja, gorušica, glavobolja i nadimanje.
4. Pozitivan test na alergije ili rezultat krvne slik ne mora da znači da imate alergiju. Često se dešava da test pokaže jedno, a nakon konzumacije namirnica nema alergijskih reakcija. U prošlosti, roditelji su bili upozoreni da sačekaju do 12 meseci nakon čega mogu uvesti kravlje mleko u ishranu deteta, a dve godine za jaja i tri godine za kikiriki, orase i ribu. Trenutno razmišljanje među lekarima je da rano izlaganje određenim namirnicama pomaže razvoju alergija.
